Zestoki sukobi ponovo izbijaju izmedu makedonske vojske i clanova albanske UCK, na granici sa Kosovom. Pored opstih zabrana za UCK od strane Evropske Unije, Amerike i glavnih parlamentarnih partija, gerilske snage nisu zaustavljene. Ali, zbog cega se oni bore i da li bi socijalisti uopste trebalo da ih podrze?

Protekla godina je bila godina velikih promena u bivsoj Jugoslaviji. Kosovo je postalo medunarodni imperijalisticki protektorat, Milosevic biva svrgnut i uhapsen. Ipak, to nije dovelo do zeljene stabilizacije Balkana, kako su se imperijalisti nadali, uprkos cinjenici da drzavama i protektoratima - od Beograda, preko Pristine i Skoplja do Tirane, vladaju marionete Amerike i Evropske Unije.

evolucija u Srbiji je uspesno izbacena iz koloseka od strane burzujskih demokrata, proimperijalistickih snaga. Tacijeva UCK i Rugovin DSK dele snagu sa svojim americkim i zapadnoevropskim gospodarima. UCK je postala i deo burzoaskog vladajuceg aparata.

Nacionalni ratovi, napadi imperijalizma i efekti kapitalisticke revolucije doveli su do dramaticnih osiromasenja svih balkanskih naroda, a posebno bivse Jugoslavije. Fabrike bivaju masovno zatvarane i unistavane.  Nezaposlenost i ispodprosecni stepen zaposlenosti ozlojeduju; valute devalviraju. Nemacka DM i americki dolar su postali "pravi" novac ovih prostora.

Od kako su srpske mase konacno uspele u svrgavanju Milosevica i Kosovari se oslobodili ugnjetavanja od strane Beograda, burzoaski, nacionalni lideri neposredno oduzimaju njihove pobede. UCK i kosovska administracija zapocinju svoju reakcionarsku nacionalisticku kampanju protiv srpske i romske manjine, isterujuci ih iz kuca i cinivsi grozote. Oni gaze prava zena i sindikata. Albanske vlasti na Kosovu su pokusale da zabrane predstavnicima forme albanskih rudara susret sa kolegama iz ostalih balkanskih zemalja. Frakcija reakcionarnih albanskih nacionalista je pokusala da nastavi oruzani sukob za celovito Kosovo i konacno celovitu Albaniju.

Budalasti i reakcionarni napadi oslobodilacke vojske Preseva, Medvedje i Bujanovca su u rukama  Kostunice, Djindjica i srpske vojske, sada najbitnijih agenata zapadnog imperijalizma u bivsoj Jugoslaviji. Oni su mogli igrati na kartu nacionalizma na nacin na koji Milosevic nikad nije uspeo. NATO ih je pozvao u zastitu "demilitarizovanih" granicnih predela sa Makedonijim.

Sistematika ugnjetavanja Srba i Roma, tlacenje zena, ugrozavanje sindikalnih prava i organizacija od strane UCK i albanskih vlasti na Kosovu su oruzje u rukama nove srpske vlasti do daljeg trovanja svesti radnicke klase i seljackog staleza u Srbiji, da izbace iz koloseka radnicke borbe, okupacije itd. Naravno, dela Tacija i kompanije ne bi smela da budu izvinjenje za siroko rasprostranjeni sovinizam srpskog, makedonskog i ostalih slovenskih naroda. Ali dogadjaji pokazuju da nacionalisti svih nacija nude potpuni kraj "njihovim" radnicima i seljacima.

Sada je Makedonija na ivici jos jednog rata na Balkanu. Izvesno, burzujska vlada Makedonije je kriva za svoje povezivanje sa imperijalizmom u ratu na Kosovu, za manevrisanje kao imperijalisticka marioneta. Stavise, albanski deo populacije (ukljucujuci razlikovanje nacionalnih prava izmedju cetvrtine i trecine) je ugnjetavana manjina. Radnicka klasa u Makedoniji i na citavom Balkanu mora podrzavati samo svoj demokratski cilj i njihovo pravo samoopredeljenja.

Ali radnici i seljaci Balkana i internacionala moraju zastititi da se nacionalne tenzije pretvore u gradjanski rat u samoj Makedoniji. To bi bio jos jedan uzasan nacionalisticki rat, ukljucujuci deportacije i progone. To bi dovelo do "etnickog ciscenja" u gradovima kao sto su Tetovo i Skopje.

Stavise, takav rat je nezgodno obustaviti na teritoriji Makedonije, ali bi brzo mogao dovesti i do rata za "spas" i podelu Makedonije, kao i svih susednih zemalja. Cak i ukoliko bi pocelo sa zahtevom za autonomiju Albanaca u Makedoniji, to bi bio brz prokret u kampanju za Veliku Albaniju. Na taj nacin ce i  makedonski susedi Grcka, Bugarska i Srbija pokusati da je podrze koliko je moguce kako bi zastitili srce Makedonije.

Makedonsko pitanje i albanska nacionalisticka kampanja u Makedoniji moraju biti sagledane u sirem kontekstu takvih kosmarsikih perspektiva, koje bi dalje povecale tenzije izmedju naroda, ili udaljiile radnicku klasu svih nacija i tako dovele do porasta politickih, ekonomskih i sindikalnih razgradjivanja nase klase. Time bi porasla beda svih naroda, sto bi posebno tesko bilo tesko za Rome i

Na kraju bi takav rat rasirio imperijalisticki poredak na Balkanu i njegovu sposobnost da podeli i vlada, cak i ako na prvom mestu izaziva jos vecu nestabilnost. Burzoaska vlast i nacionalisticka politika vec dovode do strahovitog sirenja imperijalistickog uticaja i direktne kontrole Balkana.

 Snaga burzoaskih i sitnih burzoaskih nacionalistickih sila medju svim nacijama na drugoj strani strahovito duboke krize proleterskog vodjstva. Kapitalisticka restoracija i ratovi dovode do slabljenja radnicke klase i socijalne snage. Stavise, radnicka klasa u svim zemjama ne vodi politiku nezavisne klase.

 To se moze razviti odlucnim razdvajanjem takvih od svih vrsta nacionalista. To mora kombinovati ostru optuzbu reakcionarne prirode nacionalista "njihovih" nacija, njihove sabordinacije sa imperijalistima, i njihove uloge u razdvajanju radnicke klase sa branjenjem demokratskih prava svih manjina , sa odbranom prava samoodlucnosti ( dorastao i ukljucujuci uspeh ) svih nacija.

 Ovo ukljucuje prava svih Kosovara Preseva, Medvedje i Bujanovca da odluce da li ce se prikljuciti Kosovu ili ne, samo da odbrane pravo oblasti srpske manjine na severu Kosova, ili ce se prikljuciti Srbiji. Ali branjenje prava da urade to nije isto kao i zastupanje istih. Moramo istaci da mogucnost nacionalnih tenzija, Balkanizacije uopste ne lezi u porastu broja drzavnih prepreka, malih, manje-vise "etnicki siromasnih" teritorija. Stvaranju velike srpske ili albanske drzave, kakve smo videli u ratnim hajkama Milosevicevih reakcionarnih nacionalistickih utopija, radnicka klasa se mora ostro suprotstaviti.

Stavise, sadasnje nacionalisticke gerilske akcije vode se protiv narodnih sentimenata u mnogim drzavama. Radnici i seljaci u Srbiji i na Kosovu se protive tome da budu uvuceni u jos jedan nacionalisticki rat. UCK je izgubila izbore na Kosovu, sto pokazuje sklonost Kosovara da ne vode jos jednu rundu ratova. Isto tako, srpska omladina ne zeli biti zabelezena u istoriji jos jednog rata za srpsko tlo. Pokusaji UCK u Makedoniji i oslobodilacke vojska Preseva, Medvedje i Bujanovca da zapocne novi rat ne mogu biti podrzani, njima se mora suprotstaviti isto kao sto se mi protivimo ofenzivnim oruzanim akcijama Srba na Kosovu koji su nacionalnougnjetavani novom administracijom.

U isto vreme, proteklih par meseci u svim zemljama rastu ekonomske borbe radnika protiv efekata kapitalisticke obnove i imperijalisticke eksploatacije. Veliki delovi javnih sektora radnika u Makedoniji stajkuju od decembra 2000, boreci se za vece plate. Takodje, srpska vlast je i dalje suocena sa vaznim protestima radnika i sindikata.

Makedonija je trenutno neposredna krizna tacka, ali mi moramo prionuti sklopu Balkanizacije, imperijalistickoj dominaciji, kapitalistickoj obnovi i naci nacin kako je ugnjetavati. U Makedoniji se moramo boriti kako bi zastitili izbijanje potpunog rata sa pratecim sloganima:
ð Za jednaka demokratska prava Albanaca u Makedoniji, prava da govore svoj jezik i da budu uceni u skolama i na univerzitetima, kao i da albanski jezik bude priznat kao sluzbeni jezik! Kraj svim diskriminacijama Albanaca u svakodnevnom, drustvenom zivotu.
ð Neposredno povlacenje makedonske vojske sa regiona Tetova; prekid agresije UCK. Za stvaranje vojnickih odbora unutar vojske organizovati opoziciju protiv vodjenja rata i prekid kontrole oficira.
ð Za stvaranje radnickih i seljackih veca u svim gradovima i na selima kako bi proizvodili narodnu opstajacu, sigurnu hranu i snabdeli se za populaciju. Oni bi bili sacinjeni od svih nacionaliteta  i sprecili bi sve nacionalisticke i sovinisticke napade i mucenja.
ð Opremiti radnike i seljake, za stvaranje radnicke i seljacke vojske pod upravom veca sela i gradova. Otvoriti kasarne da bi se naoruzali radnici.
ð Sindikati moraju igrati presudnu ulogu kao organizacije svih radnika, albanskih i slovenskih, da organizuju naoruzavanje i odbranu klase, i obezbede da se Albanci i Sloveni, koji su vec odbegli, mogu mirno vratiti.
ð Oduzimanje imovine u Makedoniji, renacionalizacija privatnih industrija pod radnickom kontrolom. Nuzni plan radnicke klase, da zastiti zivljenje citave populacije, da reorganizuje "palu" ekonomiju s' obzirom na potrebe populacije, za program javnog rada, stanova, itd.
ð Imperijalisti iz(van) Makedonije i sa citavog Bakana. Neposredna kompenzacija i nadoknada za dekonstrukcije izazvane NATO agresijom i eksploatacijom imperijalistickih zemalja. Za internacionalisticki pokret radnika za silu imperijalista da kompenziraju za rekonstrukciju Balkana bez odlaganja i uslova.
ð Oduzimanje imovine nove burzoazije i "kriminalnih" proto-kapitalista koji organizuju krijumcarenje i prostituciju.
ð Jednaka prava zena i svih ostalih socijalo ugrozenih. Za proleterski pokret zena. Zene moraju takodje imati puna prava u odborima i vojsci.
ð Najbitnije: napraviti multi-nacionalnu revolucionarnu partiju radnika, koja se bori za radnicku i seljacku vladu, baziranu na odborima i vojsci, kao i za ujedinjenu socijalisticku federaciju Balkana. Radnicka klasa Makedonije i citavog Balkana mora intervenisati u tekucoj krizi i pretnji ratom. Sve postojece politicke snage u Makedonskom imperijalizmu, vladi i opozicionim slovenskim burzoaskim partijama, razlicitim albanskim strankama kao i UCK se protive i nemocne su da otklone korene sadasnjem konfliktu, iako bi se on trenutno mogao obustaviti.

Samo radnicka klasa, ako dobije politicko vodjstvo, moze spreciti propast i tragediju jos jednog rata. Mora biti postavljeno pitanje ujedinjenja radnika preko granica centralne politike. Jedino na taj nacin, radnicka klasa moze biti nezavisna od imperijalizma i razlicitih politickih frakcija. Samo ce tako uspeti da vodi seljacki stalez, urbano siromasnu i sitnu burzoaziju I tako ce slomiti uticaj nacionalistickih i imperijalistickih sila.

Stoga je slogan radnicke stranke od centralnog znacaja u Srbiji, na Kosovu, u Albaniji i Makedoniji. Mozemo pozvati sve radnicke organizacije da nacine takvu partiju, a mi cemo se boriti da ona bude bazirana na revolucionarnom internacionalnom programu. Podrzavamo sve pokusaje da nastanu direktne veze izmedju radnika i njihovih organizacija u svim zemljama.

Radnicke organizacije treba da se upuste u borbu kako bi sprecile intervenciju imperijalizma i "njihovih" vlada u makedonskoj krizi i (snabdeti se vatrom tenzija?) i organizovati masovne proteste i strajkove protiv toga.

Jedino tako se mozemo boriti zajedno I uspesno protiv imperijalisticke kontrole i okupacije,  za oduzimanje imovine imperijalista i iznenadnih burzuja, za nuzni plan pod radnickom kontrolom, za naoruzavanje radnika i seljaka, unistavanje burzoaskih drzava, razbijanje njihovih naoruzanih snaga, stvaranje radnicke i seljacke vlade, socijalisticke federacije Balkana.

Takva federacija je jedino sredstvo po kome se nacionalno pitanje Balkana moze razresiti na demokratski i progresivan nacin, time je to jedino sredstvo kojim se koreni Balkanizacije zakasneo i neravnomeran razvoj kapitalizma, fragmacije i imperijalisticke dominacije - moze pobediti.

Homepage | Feedback

Site search

Read more



Radnici i studenti uzimaju revoluciju u ruke i vode je do konacne pobede!

Yugoslavia: election fraud keeps Milosevic in power

Yugoslavia: the nature of the opposition to Milosevic

The break up of Yugoslavia

Nato's "messy peace" in Kosova

Kosova; one year after NATO's victory